FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije

Kontakt | Mapa sajta

Pitanja i odgovori

 

6. Šta su JUS AD BELLUM i JUS IN BELLO?

Cilj međunarodnog humanitarnog prava je da u maksimalnoj mogućoj meri štiti i pomaže žrtve rata kako bi ograničilo njihovu patnju. Zbog toga se to pravo bavi realnostima koje nosi sukob, ne razmatrajući pritom razloge ili zakonitost pribegavanja sili. Ono uređuje samo one vidove sukoba koji su od humanitarnog značaja. Ovo se naziva jus in bello (pravo u ratu). Odredbe međunarodnog humanitarnog prava primenjuju se na zaraćene strane bez obzira na razloge sukoba i pravednost ciljeva za koje se one bore.
U slučaju međunarodnog oružanog sukoba često je teško odrediti koja je strana kriva za povredu Povelje Ujedinjenih nacija (vidi pitanje br. 18). Primena međunarodnog humanitarnog prava ne podrazumeva proglašavanje bilo koje od zaraćenih strana krivom za sukob, pošto bi to moglo izazvati oprečna tumačenja i onemogućiti primenu humanitarnog prava, jer bi svaka strana tvrdila kako je upravo ona žrtva agresije.
Štavie, humanitarno pravo je namenjeno zaštiti žrtava rata i njihovih suštinskih prava, bez obzira na stranu kojoj pripadaju. Upravo zato jus in bello mora ostati nezavisno od jus ad bellum ili jus contra bellum (pravo upotrebe sile ili pravo sprečavanja rata).

O zabrani rata


Do završetka Prvog svetskog rata, pribegavanje oružanoj sili nije smatrano protivpravnim činom, već prihvatljivim načinom rešavanja sporova.
Pakt Društva naroda iz 1919. i Pariski ugovor (Brijan-Kelogov pakt) iz 1928. pokušali su da rat stave van zakona.
Usvajanje Povelje Ujedinjenih nacija 1945. godine potvrdilo je ta nastojanja: "Članovi Organizacije će se u svojim međunarodnim odnosima uzdržavati od pretnje silom ili od primene sile (...)."
Međutim, kada jednu državu, ili više njih, napadne druga država ili grupa država, Povelja Ujedinjenih nacija daje napadnutima pravo na pojedinačnu ili zajedničku samoodbranu. Savet bezbednosti UN, postupajući na osnovu Poglavlja VII Povelje Ujedinjenih nacija (vidi pitanje br. 18), može isto tako da odluči o zajedničkoj primeni sile. To može da uključi:
· prinudne mere protiv države koja preti međunarodnoj bezbednosti, donesene u cilju ponovnog uspostavljanja mira;
· mere za očuvanje mira u obliku posmatrača ili misija za održanje mira.
Sledeći primer nalazimo unutar principa o pravu naroda na samoopredeljenje:
u Rezoluciji 2105 (XX), usvojenoj 1965, Generalna skupština Ujedinjenih nacija "priznaje legitimitet borbe koju vode narodi pod kolonijalnom vlašću radi ostvarenja svog prava na samoopredeljenje i nezavisnost (...)."

 

 

 

 

 

 

Kontakt | Mapa sajta | © 2006 FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije