FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije

Kontakt | Mapa sajta

Pitanja i odgovori

 

5. Koga obavezuju ženevske konvencije?

Jedino države mogu biti potpisnice međunarodnih ugovora, tako da se to pravilo primenjuje i na Ženevske konvencije i njihove Protokole. Sve strane koje učestvuju u nekom sukobu, međutim - bilo da je reč o državama ili ne - obavezne su da poštuju međunarodno humanitarno pravo.
Početkom 2002. godine gotovo sve države sveta - tačnije, njih 189 - bile su potpisnice Ženevskih konvencija. Činjenica da te Konvencije spadaju u međunarodne ugovore koje je prihvatio najveći broj država svedoči o njihovoj univerzalnosti. Što se tiče Dopunskih protokola, u navedeno vreme bilo je 159 država-potpisnica Protokola I i 151 potpisnica Protokola II.

Potpis, ratifikacija, pristup, rezerve, sukcesija


Multilateralni međunarodni ugovori između država, kaoš to su Ženevske konvencije i njihovi Dopunski protokoli, zahtevaju
dva posebna postupka:
a) potpis, nakon kog sledi ratifikacija
Iako potpis ne vezuje državu, on je ipak obavezuje da vodi računa o tome da svojim ponašanjem ne obezvređuje suštinu ugovora, pošto će država kasnije ratifikacijom preuzeti obavezu da poštuje ugovor.
b) pristup
Tim činom država koja nije potpisala tekst ugovora u trenutku njegovog usvajanja prihvata obavezu da ga poštuje. Pristup ima iste konsekvence kao i ratifikacija. Novonastala nezavisna država može notifikacijom o sukcesiji izraziti želju da ostane vezana međunarodnim ugovorom koji se primenjivao na njenom području pre nezavisnosti. Ona isto tako može da izjavi kako će privremeno primenjivati međunarodne ugovore dok ih ne prouči pre pristupanja njima ili sukcesije. Tokom pomenutih postupaka i pod izvesnim uslovima, Države mogu izraziti određene rezerve u pogledu odredbi međunarodnih ugovora kako bi isključile ili modifikovale neke od njihovih pravnih posledica. Glavni uslov je da takve rezerve ne budu u suprotnosti sa suštinskim postavkama ugovora. Konačno, nacionalno-oslobodilački pokreti koje obuhvata 4. stav Člana 1 Protokola I mogu da počnu da primenjuju
Konvencije i sam Protokol držeći se posebnog postupka, koji je utvrđen 3. stavom Člana 96 Protokola I.


Čija je dužnost da širi znanja o Konvencijama i Protokolima?


Države imaju zakonsku obavezu da ire znanje o Konvencijama i Protokolima. "Visoke strane ugovornice obavezuju se da u svojim zemljama vrše, za vreme mira kao i za vreme rata, što je moguće šire upoznavanje stanovništva sa tekstom ove Konvencije, a naročito da proučavanje njenih odredaba unesu u programe vojne nastave a, po mogućstvu, i građanske nastave, kako bi s načelima Konvencije bilo upoznato celokupno stanovnšitvo, naročito oružane snage koje učestvuju u borbama, sanitetsko osoblje i vojni sveštenici." (Čl. 47 Prve, Čl. 48 Druge, Čl. 127 Treće i Čl. 144 Četvrte konvencije.)
"Visoke strane ugovornice preuzimaju na sebe da i u vreme mira i u vreme oružanog sukoba što je moguće više vrše upoznavanje sa Konvencijama i ovim Protokolom u svojim zemljama, a naročito da uključe njihovo proučavanje u svoje programe vojne nastave i da podstiču to proučavanje među civilnim stanovništvom, kako bi ti instrumenti postali poznati oružanim snagama i civilnom stanovništvu." (Čl. 83, Protokol I) "Upoznavanje s ovim Protokolom vršiće se na što je moguće široj osnovi." (Čl. 19, Protokol II)

MKCK i zadatak širenja znanja o humanitarnom pravu


U skladu sa Statutima Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, među zadacima MKCK-a jeste i sledeće:
"(...) da radi na razumevanju i širenju znanja o međunarodnom humanitarnom pravu primenjivom u oružanim sukobima, kao i da priprema njegov dalji razvoj." (Čl. 5 st. 2g) "(...) [da održava bliske veze sa nacionalnim društvima] (...) u pitanjima od zajedničkog interesa, kao što su: pripreme za delovanje u vreme oružanih sukoba, poštovanje, razvoj i ratifikacija Ženevskih konvencija, i širenje suštinskih načela međunarodnog humanitarnog prava." (Čl. 5 st. 4a)

 

 

Kontakt | Mapa sajta | © 2006 FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije