FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije

Kontakt | Mapa sajta

Pitanja i odgovori

 

3. Koji su izvori međunarodnog humanitarnog prava?

Da bismo na ovo odgovorili, moramo postaviti još neka pitanja.

Na koji su način sukobi bili pravno uređeni pre pojave savremenog humanitarnog prava?


Pre svega, postojala su nepisana pravila zasnovana na običajima kojima su bili uređeni oružani sukobi. Zatim su postepeno stupili na snagu bilateralni ugovori (karteli), razrađeni u različitom stepenu. Ponekad su ih zaraćene strane ratifikovale nakon završetka borbi. Osim toga, postojala su i uputstva koja su države delile sopstvenim jedinicama (vidi Liberov kodeks na str. 9). Prema tome, neka dašnje pravo primenjivo u oružanim sukobima bilo je ograničeno prostorno i vremenski na samo jednu bitku ili pojedinačni sukob. Pravila su se takođe razlikovala u zavisnosti od istorijskog razdoblja, područja, važeće etike i dostignutog civilizacijskog nivoa.

Ko su bili prethodnici savremenog humanitarnog prava?


Suštinsku ulogu u stvaranju humanitarnog prava odigrala su dva čoveka: Anri Dinan i Gijom-Anri Difur (vidi str. 2). Dinan je svoju ideju uobličio u svom delu "Sećanje na Solferino", objavljenom 1862. Na osnovu sopstvenog ratnog iskustva general Difur mu je odmah pružio aktivnu moralnu podršku, pre svega tako što se prihvatio da predsedava Diplomatskom konferencijom 1864. godine.Dinan: "U izvesnim posebnim okolnostima, kao, na primer, kada se sastanu vojskovođe različitih naroda (...), zar ne bi bilo poželjno da oni iskoriste priliku koja se pruža na takvim susretima kako bi uobličili neka međunarodna načela, potvrđena konvencijom i nepovrediva po prirodi, koja bi, nakon što budu dogovorena i ratifikovana, mogla predstavljati osnovu društava za pružanje pomoći ranjenicima u različitim evropskim zemljama?"
Difur (Dinanu): "Moramo videti, na primerima jednako potresnim kao to su ovi o kojima ste nas vi izvestili, koliko muka i suza košta slava stečena na bojnom polju."

Kako je ova ideja postala stvarnost?


Na inicijativu pet članova osnivača MKCK-a (vidi str. 2), švajcarska vlada je 1864. sazvala Diplomatsku konferenciju na kojoj je 16 Država-učesnica usvojilo Ženevsku konvenciju za poboljšanje položaja ranjenika u oružanim snagama u ratu.

Šta je novo donela ta Konvencija?


Ženevska konvencija iz 1864. postavila je temelje savremenog humanitarnog prava.
Njene glavne odlike su:
· izrada pisanih pravila univerzalnog dometa kojima se štite žrtve sukoba;
· njena multilateralna priroda, otvorena za sve države;
· obaveza pružanja pomoći, bez diskriminacije, ranjenim i bolesnim pripadnicima oružanih snaga;
· poštovanje i označavanje medicinskog osoblja, transportnih sredstava i opreme (znakom c. krsta na beloj pozadini).

Humanitarno pravo pre kodifikacije


Bilo bi pogrešno tvrditi da je osnivanje Crvenog krsta 1863. ili usvajanje prve Ženevske konvencije 1864. predstavljalo početak međunarodnog humanitarnog prava kakvo danas poznajemo. Baš kao što nema nijednog društva koje nema sopstvena pravila, tako nikad nije bilo ni rata koji nije imao neka, bilo okvirna bilo sasvim razrađena, pravila o otpočinjanju, vođenju i okončanju neprijateljstava.
"U celini gledano, ratna praksa drevnih naroda ilustruje različite vrste međunarodnih pravila rata koja i danas poznajemo: pravila o razlikovanju vrsta neprijatelja; pravila koja utvrđuju okolnosti, proceduru i ovlašćenja za otpočinjanje i okončanje rata; pravila koja opisuju ograničenja u pogledu izbora lica, vremena, mesta i metoda vođenja rata; pa čak i pravila kojima se rat u potpunosti stavlja van zakona." (Kvinsi Rajt)

Prva ratna pravila proglasile su velike civilizacije nekoliko milenijuma pre naše ere: "Donosim ove zakone kako bih sprečio da jaki tlače slabe." (vavilonski kralj Hamurabi)

Mnoštvo drevnih tekstova, kao to su "Mahabharata", "Biblija" i "Kuran", sadrže pravila koja pozivaju na poštovanje neprijatelja. Na primer, "Vikajet" - spis sačinjen krajem 13. veka, na vrhuncu arapske vladavine Španijom - sadrži pravi kodeks pravila ratovanja. Prema tome, Konvencija iz 1864, sačinjena u obliku multilateralnog ugovora, kodifikovala je i ojačala dotadašnje drevne, fragmentarne i razasute ratne zakone i običaje koji štite ranjenike i one koji se o njima staraju.

Liberov kodeks


Od početaka ratovanja pa sve do pojave savremenog humanitarnog prava zabeleženo je više od 500 tzv. "kartela", kodeksa ponašanja, ugovora i drugih tekstova namenjenih pravnom uređivanju vođenja neprijateljstava. Među njih spada i "Liberov kodeks" (vidi Indeks), koji je stupio na snagu u aprilu 1863, a značajan je po tome što predstavlja prvi pokušaj kodifikacije postojećih ratnih zakona i običaja.Međutim, za razliku od prve Ženevske konvencije (usvojene godinu dana kasnije), Kodeks nije imao status međunarodnog ugovora, pošto je bio namenjen isključivo vojnicima Unije u Američkom građanskom ratu.

 

 

 

Kontakt | Mapa sajta | © 2006 FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije