FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije

Kontakt | Mapa sajta

Pitanja i odgovori

 

19. Šta humanitarno pravo kaže o terorizmu?


Teroristički akti mogu nastupiti u vreme oružanih sukoba ili u vreme mira. Pošto se međunarodno humanitarno pravo primenjuje samo u oružanim sukobima, ono ne pokriva i terorističke akcije izvedene u doba mira.
Neophodnost uspostavljanja jasne razlike izmedu civila i boraca, kao i zabrana napada na civile, odnosno, neselektivnih napada, leži u samoj osnovi humanitarnog prava. Pored izričite zabrane svih vrsta dela kojima je cilj da seju užas medu civilnim stanovništvom (član 51, Stav 2, Protokola I ičlan 13, Stav 2, Protokola II), međunarodno humanitarno pravo takode zabranjuje sledeća dela koja se mogu smatrati terorističkim aktima
•  napade na civile i civilne objekte (član 51, Stavovi 2 i 52, Protokola I i član 13, Protokola II);
•  neselektivne napade (član 51, Stav 4, Protokola I);
•  napade na verske objekte (član 53, Protokola I i član 16, Protokola II)
•  napade na postrojenja i instalacije koje sadrže opasne sile (član 56, Protokola I i član 15, ProtokolaII)
•  uzimanje talaca (član 75, Protokola I; član 3 zajednički za sve četiri Ženevske konvencije i član 4, Stav 2b, Protokola II);
• ubijanje lica koja ne učestvuju u neprijateljstvima, ili su to prestala da čine (član 75, Protokola I; član 3 zajednički za sve četiri Ženevske konvencije i član 4, Stav 2a, Protokola II)
Osim što zabranjuje gorenavedena dela, humanitarno pravo sadrži odredbe kojima se suzbija nepoštovanje ovih zabrana, kao i mehanizme za sprovođenje ovih obaveza. Te obaveze su mnogo razrađenije od bilo koje njima slične obaveze sadržane u aktuelnim međunarodnim konvencijama kojima se sprečava i sankcioniše terorizam.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kontakt | Mapa sajta | © 2006 FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije