FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije

Kontakt | Mapa sajta

Pitanja i odgovori

 

17. Koja je razlika između međunarodnog humanitarnog prava i prava ljudskih prava?

Međunarodno humanitarno pravo i međunarodno pravo ljudskih prava (u nastavku: "ljudska prava") međusobno se dopunjuju. Iako iz različitih perspektiva, oba nastoje da zaštite život, zdravlje i dostojanstvo pojedinca.
Humanitarno pravo primenjuje se u situacijama oružanih sukoba (vidi pitanje br. 7), dok ljudska prava, ili barem neka od njih, štite pojedinca u svako doba, kako za vreme rata, tako i u miru. Neki od ugovora o zaštiti ljudskih prava, medutim, omogućavaju vladama da odstupe od propisanih načela poštovanja pojedinih prava u slučajevima kada nastupi neka vanredna situacija. To nije slučaj i sa međunarodnim humanitarnim pravom koje tu ne dopušta nikakva odstupanja, jer je ono upravo koncipirano za okolnosti vanrednih situacija, naime, oružanih sukoba.
Humanitarno pravo ima za cilj da zaštiti lica koja ne učestvuju, ili više ne učestvuju, u neprijateljstvima. Pravila koja obuhvata MHP nameću obavezu svim stranama u sukobu. Ljudska prava, koja su koncipirana da se primenjuju prvenstveno u mirnodopskim uslovima, važe za sve. Njihov glavni cilj je da pojedince štite od samovolje njihovih sopstvenih vlasti. Cilj ljudskih prava nije da ureduju način na koji se vode vojne operacije.
Primena međunarodnog humanitarnog prava i prava ljudskih prava prevashodno je obaveza država. Humanitarno pravo nalaže državama da u tom smislu preduzmu praktične i zakonske mere, kao što su primena kaznenog zakonodavstva i širenje znanja o MHP-u. Slično tome, pravo ljudskih prava obavezuje države da svoje nacionalno zakonodavstvo usklade sa medunarodnim obavezama. MHP tu nudi nekoliko konkretnih mehanizama kojima se olakšava njegova primena. Naime, države su dužne da obezbede da i druge države poštuju MHP. Postoje i odredbe koje predvidaju istražni postupak, mehanizam Sila zaštitnica, kao i Međunarodnu komisiju za utvrdivanje činjenica. Pored ovoga, MKCK-u je dodeljena ključna uloga u obezbedivanju poštovanja humanitarnog prava.
Mehanizmi za primenu ljudskih prava izuzetno su raznovrsni i, za razliku od MHP-a, uključuju i regionalne sisteme. Nadzorna tela, poput Komisije za ljudska prava Ujedinjenih nacija, svoje utemeljenje nalaze u Povelji UN, ili u specifičnim sporazumima (na primer, Komitet za ljudska prava je zasnovan na Medunarodnom paktu o gradanskim i političkim pravima iz 1966.g.). Komisija za ljudska prava i njene potkomisije razvile su jedan mehanizam sačinjen od "specijalnih izvestilaca" i radnih grupa, čiji je zadatak da nadziru i izveštavaju o stanju ljudskih prava po pojedinim zemljama, ili po konkretnim temama. Šest najvažnijih ugovora o ljudskim pravima takode predviđaju i osnivanje komiteta (poput, recimo, Komiteta za ljudska prava) sastavljenih od nezavisnih stručnjaka, a čiji je zadatak da nadziru primenu ljudskih prava. Pored toga, pojedini regionalni ugovori (evropski i američki) ustanovljuju i sudove za ljudska prava. Kan-celarija Visokog komesara UN za ljudska prava (UNHCHR) ima ključnu ulogu u ukup-noj zaštiti i unapredivanju ljudskih prava. Ta uloga podrazumeva pospešivanje delotvor-nosti sistema UN za zaštitu ljudskih prava i izgradnju nacionalnog, regionalnog i inter- nacionalnog kapaciteta za unapređivanje i zaštitu ljudskih prava, kao i za širenje infor-macija i tekstova o ljudskim pravima.


Instrumenti za zaštitu ljudskih prava


Medu brojnim tekstovima koji su danas na snazi postoje:
a)  Univerzalni instrumenti
•  Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, usvojena na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 1948. godine
•  Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine
•  Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima iz 1966.g.
•  Međunarodni pakt o socijalnim i ekonomskim pravima iz 1966.g.
•  Konvencija o iskorenjivanju svih oblika diskriminacije prema ženama iz 1981. godine
•  Konvencija protiv mučenja i drugih surovih, nečovečnih ili ponižavajučih oblika postupanja ili kažnjavanja iz 1984. godine
•  Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta iz 1989. godine
b)  Regionalni instrumenti
•  Evropska konvencija o ljudskim pravima iz 1950. godine
•  Američka konvencija o ljudskim pravima iz 1969. godine
•  Afrička povelja o ljudskim pravima i pravima naroda iz 1981. godine


"Tvrdo jezgro" ljudskih prava


Međunarodni instrumenti za zaštitu ljudskih prava sadrže klauzule koje daju ovlašćenja državama suočenim sa ozbiljnom pretnjom javnom poretku da suspenduju pojedina prava utvrdena tim instrumentima. Izuzetak predstavljaju odredena osnovna prava predvidena u svakom medunarodnom ugovoru, koja se moraju poštovati u svim okolnostima i koja nije moguće ukinuti, bez obzira na medunarodni ugovor u kom su sadržana. To su posebno pravo na život, zabrana mučenja i nečovečnog kažnjavanja, zabrana ropstva i robovanja, kao i načela zakonitosti i neretroaktivne primene zakona. Ova temeljna prava koja su države dužne da poštuju u svim okolnostima - čak i u slučaju sukoba ili nemira - poznata su kao "tvrdo jezgro" ljudskih prava.


Dodirne tačke


Pošto se humanitarno pravo primenjuje upravo u vanrednim situacijama koje se kvalifikuju kao oružani sukob, sadržaj prava ljudskih prava koje države moraju poštovati u svim okolnostima (tj. njegovo "tvrdo jezgro") bitno se približava suštinskim i pravnim garancijama koje predvida humanitarno pravo, npr. zabrana mučenja i pogubljenja po kratkom postupku (vidi str. 21; čl. 75 Protokola I i čl. 6 Protokola II).

 

 

Kontakt | Mapa sajta | © 2006 FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije