FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije

Kontakt | Mapa sajta

Pitanja i odgovori

 

16. Kako se na osnovu međunarodnog humanitarnog prava gone ratni zločinci?

Pristupanjem Ženevskim konvencijama, države prihvataju obavezu da preduzimaju zakonodavne mere neophodne da bi se kaznila lica odgovorna za teške povrede Konvencija. Države su isto tako obavezne da pred sopstvene sudove izvedu sva lica osumnjičena za teške povrede Konvencija, ili da ih izruče drugoj državi radi suđenja. Drugim rečima, počiniocima teških povreda, to jest ratnim zločincima, mora se suditi u svako doba i na svakom mestu, a države su odgovorne za sprovođenje ove obaveze.
Uopšte uzevši, krivično pravo neke države primenjuje se jedino na zločine počinjene na njenom području, odnosno jedino na njene državljane. Međunarodno humanitarno pravo tu ide i dalje, utoliko što od država zahteva da progone i kazne svako lice koje je počinilo teške povrede MHP-a, bez obzira na njegovo državljanstvo ili mesto gde je zločin počinjen. Ovo načelo univerzalne jurisdikcije bitno je radi obezbedenja efikasnog suzbijanja teških povreda Ženevskih konvencija.Ovu vrstu krivičnog gonjenja mogu vršiti nacionalni sudovi različitih država ili pak međunarodni organi. Tako je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 1993. i 1994. osnovao Međunarodne krivične sudove za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, radi suđenja optuženima za ratne zločine počinjene za vreme sukoba u tim zemljama.


Zašto se pravila humanitarnog prava ne poštuju uvek i zašto se njihovo kršenje ne suzbija svaki put?


Na ovo pitanje može se odgovoriti na različite načine. Jedni tvrde da je za to u najvećoj meri krivo nepoznavanje prava, dok drugi smatraju da to proizlazi iz same prirode rata, ili da je razlog to što medunarodno pravo, pa tako i medunarodno humanitarno pravo, nema jedan delotvoran centralizovani sistem za sprovodenje kaznenih mera, izmedu ostalog i zbog postojeće strukture međunarodne zajednice. Kako bilo da bilo, u ratnim situacijama i u miru, bez obzira na to da li je rećžč o nacionalnoj ili međunarodnoj jurisdikciji, zakoni se krše, a zločini čine.
Međutim, bilo bi nedopustivo jednostavno se pomiriti s takvim povredama prava i obustaviti svaku akciju usmerenu na obezbedenje većeg poštovanja humanitarnog prava. Zbog toga, dok se ne usvoji delotvorniji sistem njihovog sankcionisanja, takve postupke treba bez milosti osuđivati i preduzimati korake da se oni spreče i kazne. Suzbijanje ratnih zločina putem krivičnih sankcija stoga mora biti jedan od vidova primene međunarodnog humanitarnog prava, bilo da se to čini na nacionalnom ili internacionalnom nivou.I konačno, međunarodna zajednica je u tom cilju osnovala stalni Medunarodni krivični sud koji će biti nadležan za suđenje počiniocima ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.

Šta je ratni zločin?


Pod ratnim zločinima se generalno podrazumevaju teške povrede međunarodnog humanitarnog prava počinjene u vreme međunarodnih ili nemedunarodnih oružanih sukoba. Postoji nekoliko pravnih tekstova koji u sebi sadrže definicije ratnih zločina, a to su: statut Međunarodnog vojnog tribunala osnovanog u Nirnbergu po završetku Drugog svetskog rata, Ženevske konvencije i njihovi Dopunski protokoli, statuti Međunarodnih krivičnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, kao i statut Međunarodnog krivičnog suda. Definicije samog pojma ratnog zločina takođe su navedene u zakonodavnoj materiji mnogih zemalja. Ovde je važno napomenuti da i samo jedno delo može biti okvalifikovano kao ratni zločin. U definiciju ratnih zločina uneta su, izmedu ostalih, i niže navedena dela:

namerno ubistvo zaštićenog lica (na pr. ranjenog ili bolesnog borca, ratnog zarobljenika, civila...);
mučenje zaštićenog lica ili nečovečno postupanje prema njemu;
namerno uzrokovanje teških patnji, ili povreda fizičkog integriteta,ili zdravlja zaštićenog lica;
napadi na civilno stanovništvo;
deportacija ili nezakonito raseljavanje;
upotreba zabranjenog oružja ili metoda ratovanja;
neprimerena upotreba znaka crvenog krsta ili crvenog polumeseca, odnosno, drugih zaštitnih znakova;
perfidno ubijanje ili ranjavanje pripadnika suparničke nacije ili vojske;
pljačkanje javne ili privatne imovine.

Treba napomenuti da je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju zaključio da pojam ratnog zločina prema medunarodnom ugovornom pravu takode uključuje i teške povrede počinjene za vreme nemedunarodnih oružanih sukoba. Statut Međunarodnog krivičnog suda i statut Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu, svaki u svom popisu ratnih zločina, takode navode i one ratne zločine koji su počinjeni za vreme unutrašnjih oružanih sukoba.

 

Kontakt | Mapa sajta | © 2006 FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije