FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije

Kontakt | Mapa sajta

Pitanja i odgovori

 

10. Šta humanitarno pravo predviđa u pogledu materijalne pomoći žrtvama oružanih sukoba?


Države-potpisnice Ženevskih konvencija žrtvama oružanih sukoba priznaju pravo da primaju materijalnu pomoć neophodnu za preživljavanje. Navedeno pravo razrađeno je usvajanjem Dopunskih protokola 1977. godine.
U slučaju međunarodnog oružanog sukoba, pravo na pomoć posebno uključuje:
· slobodan prolaz pošiljki koje sadrže određena dobra neophodna za opstanak civilnog stanovnitva (čl. 23 Četvrte konvencije koji se odnosi na blokade);
· dužnost okupacione sile da obezbedi snabdevanje stanovništva na okupiranim područjima osnovnim životnim
namirnicama (čl. 55 Četvrte konvencije); ukoliko je njeno snabdevanje nedovoljno, okupaciona sila se mora saglasiti da prihvati pomoć obezbeđenu iz spoljnih izvora (čl. 59 Četvrte konvencije).
Protokol I (čl. 69 i 70) ojačao je skup pravila usvojenih 1949. godine. Na primer, Država u ratu mora prihvatiti nepristrasne programe pružanja humanitarne pomoći, koji se bez diskriminacije sprovode u korist stanovništva na njenom području, u skladu sa sporazumom između strana kojih se takve akcije pomoći tiču. Međutim, ukoliko su navedeni uslovi zadovoljeni, bilo bi pogrešno odbiti takve programe pomoći koji se ne smatraju međanjem u sukob niti neprijateljskim činom.
U slučaju nemeđunarodnih oružanih sukoba, Protokol II (čl, 18), između ostalog i uz pristanak zaraćenih strana, utvrđuje da će se, ako civilno stanovništvo prekomerno pati zbog nestašice sredstava neophodnih za golo preživljavanje, preduzeti akcije pomoći koje su isključivo humanitarnog i nepristrasnog karaktera i koje se sprovode bez ikakve diskriminacije (vidi
str. 21). Danas je opšteprihvaćen stav da isključivo humanitarne akcije pomoći takve vrste država mora da ovlasti.

MKCK i pravo na pomoć

MKCK u svakom slučaju ima pravo na inicijativu (vidi str. 2) koja mu omogućava da zaraćenim stranama ponudi svoje usluge, posebno radi pružanja pomoći žrtvama sukoba. Prema tome, ponuda MKCK-a (bez obzira na to da li je reč o pomoći ili drugim delatnostima) ne predstavlja mešanje u unutrašnje poslove jedne države, pošto je predviđena humanitarnim pravom.

Humanitarno pravo i "pravo na intervenciju iz humanitarnih razloga"

Ukoliko se "pravo, ili čak obaveza, na intervenciju" koristi kao opravdanje za oružanu intervenciju preduzetu iz humanitarnih razloga, onda to nije u nadležnosti humanitarnog prava, već u domenu pravila o zakonitosti upotrebe oružane sile u međunarodnim odnosima, odnosno, spada u okvir jus ad bellum (vidi pitanja br. 6 i 18).
Ukoliko iz humanitarnih razloga bude pokrenuta oružana intervencija, MKCK mora, u skladu sa svojim mandatom (vidi
Indeks), da obezbedi da svi koji su uključeni u takvu intervenciju poštuju merodavne odredbe međunarodnog humanitarnog prava;
MKCK isto tako mora da nastoji da pomogne žrtvama sukoba.

MKCK nije ni za, ni protiv "prava na intervenciju". Prema njegovom sopstvenom iskustvu, to je političko pitanje i MKCK se u njega ne može upuštati a da time ne ugrozi svoj humanitarni rad.

 

 

 

 

Kontakt | Mapa sajta | © 2006 FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije