FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije

English | Kontakt | Mapa sajta

Pitanja i odgovori

 

 

 

MEĐUNARODNI KOMITET CRVENOG KRSTA (MKCK)

mkck_logo
   
    Petorica Švajcaraca (Anri Dinan, Gijom-Anri Difur, Gistav Moanije, Luj Apia i Teodor Monoar) osnovali su 1863. godine MKCK, članicu i osnivača Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
 
   
  • MKCK je nepristrasna, neutralna i nezavisna humanitarna institucija.
  • Nastala je u ratnim okolnostima pre 140 godina.
  • Po svom karakteru to je jedinstvena organizacija.
  • Mandat joj je poverila međunarodna zajednica.
  • Deluje kao neutralan posrednik između zaraćenih strana.
  • Kao zagovornik i zaštitnik međunarodnog humanitarnog prava, nastoji da pruži pomoć i zaštitu žrtvama oružanih sukoba, unutrašnjih nereda i drugih slučajeva nasilja unutar jedne zemlje.

    MKCK deluje u više od 80 zemalja sveta, a njegovo osoblje broji blizu 11,000 ljudi (kraj 2001.).

MKCK i Pokret

    Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) i Nacionalna društva Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, zajedno sa Međunarodnom federacijom društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (Federacija), čine Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Predstavnici tih organizacija se, po pravilu, svake četvrte godine sastaju sa predstavnicima država-potpisnica Ženevskih konvencija (u daljem tekstu: država) na Međunarodnoj konferenciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.

Osnove za delovanje MKCK-a

    U vreme međunarodnih oružanih sukoba, MKCK svoj rad zasniva na četiri Ženevske konvencije iz 1949. i na Dopunskom protokolu I iz 1977. (vidi pitanje br. 4). Ti međunarodni ugovori utvrđuju pravo MKCK-a da obavlja određene delatnosti kao što su: pružanje pomoći ranjenim, bolesnim ili u brodolomu stradalim pripadnicima oružanih snaga; posete ratnim zarobljenicima; pomaganje civilima i, uopšte uzevši, obezbeđivanje odgovarajućeg postupka prema svakome koga štiti humanitarno pravo.
    U vreme oružanih sukoba koji nisu međunarodnog karaktera MKCK svoj rad zasniva na Članu 3, zajedničkom za sve četiri Ženevske konvencije, kao i na Dopunskom protokolu II (vidi Indeks). Član 3 takođe priznaje pravo MKCK-a da svoje usluge ponudi zaraćenim stranama kako bi učestvovao u akcijama pomoći i posećivao lica zarobljena u vezi sa oružanim sukobom.
    U situacijama koje karakteriπe nasilje, a koje ne dosežu nivo oružanog sukoba (unutrašnji neredi i sl.), MKCK svoj rad zasniva na Članu 5 Statuta Pokreta, koji, između ostalog, utvrđuje pravo MKCK-a na humanitarnu inicijativu. Na to pravo moguće je pozvati se kako u slučaju međunarodnih, tako i nemeđunarodnih oružanih sukoba.
    Skup svih navedenih članova i ugovora definiše mandat koji je Međunarodnom komitetu Crvenog krsta dodeljen od strane međunarodne zajednice, odnosno, Država-potpisnica.

Međunarodni komitet Crvenog krsta
Južni bulevar 144 11000 Beograd,
Srbija i Crna Gora
T 381/(0)11 3441-522
F 381/(0)11 3440-833
E-mail: icrc.bel@eunet.yu

 

PREGLED PITANJA

1. Šta je međunarodno humanitarno pravo?
2. Koja su osnovna pravila međunarodnog humanitarnog prava?
3. Koji su izvori međunarodnog humanitarnog prava?
4. Od kojih se međunarodnih ugovora sastoji međunarodno humanitarno pravo?
5. Koga obavezuju Ženevske konvencije?
6. Šta su jus ad bellum i jus in bello?
7. U kojim je situacijama primenjivo humanitarno pravo? Kome je ono namenjeno i koga štiti?
8. Da li je humanitarno pravo primenjivo na "novonastale" sukobe?
9. Kako se humanitarno pravo prilagođava novim situacijama i kakva je uloga MKCK-a u tom procesu?
10. Šta humanitarno pravo predviđa u pogledu materijalne pomoći žrtvama oružanih sukoba?
11. Šta humanitarno pravo predviđa u pogledu ponovnog uspostavljanja porodičnih veza?
12. Kakve su odredbe humanitarnog prava u vezi sa upotrebom znaka Crvenog krsta?
13. Kako humanitarno pravo štiti izbeglice i interno raseljena lica?
14. Koje mere stoje na raspolaganju za sprovođenje humanitarnog prava?
15. Kakva je uloga MKCK-a u obezbeđivanju poštovanja humanitarnog prava?
16. Kako se, na osnovu međunarodnog humanitarnog prava, krivično gone ratni zločinci?
17. Koja je razlika između međunarodnog humanitarnog prava i prava ljudskih prava?
18. Može li se međunarodno humanitarno pravo primenjivati u operacijama za održavanje i uspostavljanje mira koje izvode Ujedinjene nacije ili se sprovode pod njihovim pokroviteljstvom?
19. Šta humanitarno pravo kaže o terorizmu?

Kontakt | Mapa sajta | © 2006 FPN - Centar za međunarodno humanitarno pravo i međunarodne organizacije